ПЈЕСМЕ


Константин Коља Јеринић



Коља је рођен 12. марта 1954. Године у Милошевцу (Модрича / Шамац/ Најновији генеалогија показује да су његови корени пореклом из 15. века, негде између Никшића и Даниловграда).


Као дете преселио се у Западни Берлин, након 30 година проведених у Берлину са својом породицом преселио се у Едмонтон, Канада.





ЧОЈСТВО НЕМА ЦЕНУ
ЧОЈСТВО НА ДЛАНУ


Испружи Левицу дарова пуну,
Тако ћеш многима чежњу ублажити,
Нека је пуна људскости твоје,
У њој ће неко хлеба потражити.

Нека ту буде и понеки грош,
Да просјак купи унуку слаткиш,
И нека је у руци што-шта још,
А колико дајеш, немој да мариш.

Пажњу и Љубав на длану пружи,
Да некоме просветли поглед тупи,
Богат се само са собом дружи,
Ал 'схватио је да не може Чојство да купи.


***

Десницу чисту окрени ка Богу,
Христ увек даје благостања више,
Из богате Левице нека опет узму               
...тако Стадо Божије учи да дише.


***************

ПРОЉЕЋНЕ СЛИКЕ
СРПСКЕ РЕПУБЛИКЕ


Јелено, Тијане, Милице, љиљанима
Радмила, Гордано, Бојано, Смиљана!
Бранка, Андјелка, Драгано, Ивано,
Зорану, Косан, Невено, Биљане
Рузице, Свјетлана, Сузано, Сњежане,
Стојанко, Јовано, Славице, Мирјано!

Чиме вас задоји Република Српска,
Чим` ли вас задоји Српске Република,
Па да сте чедније, па да сте милије
Од пролећних слика, од пролећних слика ?!

Пјесмама и играма мајчице Србије,
и плавим небом равне Семберије,
љутим каменом Херцеговине
те златним житом наше Посавине.

Гордошћу задојене од љуте Крајине,
Шармом Бањалучким док градом шетамо.
Теслином звездом света сутрашњице,
Росом дјурдјевка док умивамо лице.
Његошевим венцем мудрост увијамо
Док Христу и Православљу душу даривамо.

Ето ..
А ко не би био ко пролећна слика,
Кад му је мајка дојиља Српска Република


.....


А ти Републико Српска новорођена наша,

Хоризонте освајаш чедношћу заносна,

Свијаш руке око миљеница својих,

Водећи их кроз искушења срећна и поносна.



СРБИЈИ  С ЉУБАВЉУ



Србија на Истоку једна је једина,

Где сунце изворно најлепше засија,

Од Баната Равног до Косова Славног,

Ту је Православље, ту је и Месија.

Боже Ти хвала што припадам том јату,

Jeр  Духовност се огледа и у моме оку,

И Светога Саве и Цара Лазара,

Беше колевка Tа Србија на Истоку.

Ма када бих имао и живота сто,

Дао би их за шумарке где славуји поје,

За Мораву и Саву, и Дунав и Дрину

Уз које се пашњаци и оранице кроје.

У сумрак кад се пастири враћају у доле,

Када се сва младост у песму слије,

Ех, па не може свако знати волети,

Јер свако нема Мајчице Србије.


........


ДУШЕ ВЕСЛАЈУ УЗВОДНО



Потеци узводно, Саво потеци,

Вријеме нек се врати под Крајине свод,

Оруђе крвника у плуг претопи,

А  авети преобрази у људски род.


Веслаће душе узводно, пожури,

Кроз вријеме врати те притоке живе,

Извори су њихови гдје се Славе славе,

Тамо су им Огњишта, Иконе и Њиве.


Трудна си нерећо гробовима многим,

Погубљене колијевке мајке и оца,
Залуд крик чеда тајиш на бајонети,

Бештијо пијана од крви Јасеновца.

Саво у делту се разли по свијету,

Зајецај о Србосјеку са истином наступи,

Оживи напокон жртве заборава,

Да сахранимо васкрсле и тако се искупи.


..............


Српска Заједница Едмонтон